Без првог часа у школама

У основним и средњим школама у Србији јуче је, у највећем броју школа одржан штрајк упозорења, у којем су учествовали чланови сва четири репрезентативна синдиката просветних радника. Наставници нису држали први час у преподневној и послеподневној смени, а средином октобра планирана је потпуна обустава рада у школама и протест у центру Београда, како је и најављено дан раније на конференцији за новинаре: Синдиката образовања Србије, ГСПРС „Независност“, Синдиката радника у просвети Србије и Уније синдиката просветних радника.

Штрајк успео

Екипа „Блица“ посетила је ОШ „Вук Караџић“ у Београду где је већина наставника подржала штрајк. Школа је зато обавестила родитеље да ђаци не морају доћи на први час, али су неке маме и тате због посла ипак морале да доведу децу у школу до осам сати ујутру. – Син је остао да игра кошарку у школском дворишту, а ја сам продужила на посао. Не бринем много, јер је то само један час. Њихово је право да штрајкују, а и нама родитељима је у интересу да нам деци предају задовољни, а не исфрустрирани наставници – испричала нам је мајка другака коју смо затекли испред школе. Како је агенцији Бета речено у УСПРС, до сада се штрајку прикључило више просветних радника него што је било очекивано, али да ће прецизне податке моћи да саопште када се саберу подаци сва четири синдиката. Синдикати су јуче саопштили да штрајк организују због најављеног смањења плата у јавном сектору и траже да просветни радници буду изузети од тих мера.

СОС: Не прихватамо смањење

„Не прихватамо најављено смањење плата за 10 одсто и тражимо да образовање буде изузето. Ако влада не одустане, просечна плата просветних радника пашће испод 39.000 динара, а повећање цене рада ће довести до тога да однос најниже и највише плате у образовању буде 1:1,75. То никад није било“, рекао је Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије. Он очекује велики одзив просветара, с обзиром да је у неки од четири репрезентативна синдиката учлањено 75 одсто школа у Србији.

Унија: Наредни протест средином октобра

Председник Уније Драган Матијевић каже да ће наредни протест бити одржан средином октобра, односно када парламент буде расправљао о ребалансу буџета. На коментар новинара Данаса да је потпуна обустава рада у школа мимо закона, који предвиђа само скраћење часова, Матијевић каже да ће то бити „вид грађанске непослушности“. Он је рекао да ће поједини начелници школских управа и директори школа вршити притисак на запослене да одустану од штрајка и напоменуо да је претња одузимањем дневница незаконита. Матијевић је казао да ће сви изгубљени часови бити надокнађени и да ће то морати да буде плаћено.

СРПС: Професор има исту плату као возач

„Наш професор има исту плату као возач у министарствима, секретарице у полицији и војсци. Просветни радници су доведени на руб егзистенције“, рекао је Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије. Синдикати су разочарани и начином на који се ради закон о платним разредима, јер ће, како сматрају, конзервирати садашње стање и неће исправити неправде, што су просветни радници очекивали.

Вербић:Проблем смањења зарада платним разредима

Министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Срђан Вербић рекао је прошле седмице, након састанка са представницима репрезентативних синдиката који су незадовољни материјалним положајем просветара и министарком за државну управу да се проблем најављеног смањења зарада у просвети делимично може решити пажљивим утврђивањем критеријума за израду платних разреда, на чему ће се радити наредних месеци. Министар Вербић је рекао да „нема сумње да ли треба донети овакав закон или не треба“, посебно имајући у виду да је он заиста потребан како би се решила питања различитих плата за посао који треба исто вредновати, у овом случају у просвети. Вербић је додао да, иако се због тренутне економске ситуације у држави, постојеће неправде неће исправити одмах, макар ће се „коначно ићи ка њиховом решавању“. Како је најављено, тај састанак био је само један у низу на којима ће потпредседница Владе Кори Удовички разговарати са представницима синдиката одређене делатности и ресорним министром како би их упознала са циљевима доношења Закона о платама и како би се на овим састанцима разменила.

Иста сума новца за просвету

Синдикати просвете очекивали су да ће Закон о платама исправити, како кажу, старе неправде, али до тога, очигледно, неће доћи и закон ће, према њиховом мишљењу, само потврдити актуелну ситуацију. Портпаролка Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић рекла је да је тај синдикат очекивао да ће просветни радници кроз вредновање степена стручне спреме добити повећање зараде. Иако је планирано да закон којим би се дефинисали платни разреди буде донет до краја године, Јанковићева каже да је лоше то што ће сума новца за просвету остати иста. Јанковићева је рекла да се тај синдикат залаже за праведнију расподелу новца који се зарађује у јавном сектору, односно да се дефинишу критеријуми и да се за исту стручну спрему добија иста плата Додала је да од земаља у региону једино Србија нема платне разреде и да би они требало да буду исто што и у другим земљама – да једнако представљају вредновање стручне спреме у целом јавном сектору. Јанковићева каже да се, међутим, поставља питање има ли смисла уводити платне разреде уколико нема никаквих повећања за буџете који следују ресорима, те да нема разлога доносити „закон ради закона“.

Студенти блокирали центар Београда

Око 500 студената Београдског универзитета блокирало је у среду улице у центру Београда протестујућу због измена Закона о високом образовању. Студенти су најавили велики протест за 15. октобар. Студенти су кренули од Теразија због чега је била блокирана једна страна коловоза до хотела „Москва“, а како јавља репортер „Блица“ студенти су са Теразија скренули ка Скупштини Србије Тргом Николе Пашића, због чега је у том делу града заустављен саобраћај. Део студената Филозофског факултета, окупљених под именом „Студентски протест 2014“, протестовао је у среду на платоу испред овог факултета, захтевајући прекид наплаћивања пријављивања године студентима са преко 60 бодова, враћање буџетски финансиране продужене године за све студенте који су на буџету уписали четврту годину; бесплатну прву испитну пријаву (и наплаћивање друге по цени од 100 динара), да студенти из 2006. године наставе да студирају по статуту из те године.

Протест студената као „показна вежба“

Студенти у Београду и Нишу протестовали су у среду због измена Закона о високом образовању. Извештавајући о „шетњи“ неколико десетина студената данас Кнез Михаиловом улицом, ФоНет преноси да је та шетња само „показна вежба“ за протест који се најављује за десетак дана. Студенти траже да број обавезних испитних рокова у школској 2014/2015. буде шест, уместо пет, као и да они који су уписани у прву годину студија школске 2010/2011, имају право да се финансирају из буџета годину дана по истеку редовног трајања студија, рекао је Шовић Тањугу. Академци се противе и смањења квота за упис на мастер студије, рекао је Совић и навео да академци траже и да започне рад на новом Закону о високом образовању и да та асоцијација инсистира на закону који би подразумевао потпуно бесплатно високо образовање, финансирано из буџета.

„Студентски фронт“ организовао протестну шетњу

Студенти окупљени у асоцијацији „Студентски фронт“ у среду су организовали протестну шетњу централним улицама у Београду, незадовољни изменама Закона о високом образовању, а протестовали су и академци у Нишу. Део београдских студената је са платоа испред Филозофског факултета прошетао до Скупштине Србије и потом су се вратили на плато где ће, према речима Марка Шовића из „Студентског фронта“, бити одржан збор и донета одлука о даљим активностима. И у центру Ниша су протестовали академци, чије је неформално окупљање иницирао студент Економског факултета Михајло Павловић. Нишки студенти такође траже да се не смањује број испитних рокова, као и регулисање апсолвентског стажа на повољнији начин како не би губили право на мензу и студентски дом.

Протест на Филозофском факултету

Око 300 студената Филозофског факултета у Београду окупило се у подне на протесту у згради тог факултета, захтевајући смањење цене пријаве испита и буџетско финансирање продужене године, односно апсолвентског стажа.Студенти траже враћање буџетског финансирања продужене године за оне који су у четвртој години били на буџету, као и да прва пријава испита буде бесплатна за све, а да се наредна плаћа 100 и свака следећа 420 динара Такође траже да се буџетским студентима не наплаћује пријављивање додатних испита изнад 60 бодова, колико носе предмети у једној студијској години, и да им се не одузима могућност да пријављују преко 70 бодова.“Ови захтеви су сви захтеви који се тичу наших студената“, рекао је агенцијиБета Вукашин Гроздић, представник Филозофског факултета у Студентском парламенту Универзитета у Београду. Гроздић је рекао да су студенти свесни да управа факултета није надлежна за све њихове захтеве, али да су спремни да након решавања проблема на том факултету „наставе борбу“ за своја права код Министарства просвете.Настава на Филозофском факултету, која је почела данас, одвија се несметано јер студенти немају проблем са наставницима него са управом факултета која не укључује студенте у доношење одлука, додао је Гроздић.Уверен је да би било „најнормалније“ да их након данашњег протеста неко из управе прими на разговор, и нагласио да студенте подржава „већина факултета, Студентска конференција универзитета Србије и парламент Универзитета“.Организатори су најавили велики протест за четвртак испред Филолошког факултета, на ком очекују између хиљаду и 2.000 студената.